Čitanje fotografije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Učiteljski fakultet

SADRŽAJ:
Čitanje fotografije 1
Fotografska industrija i fotografija 2
Čitanje i kritike fotografije 4
Realističke i semiotičke teorije 6
Čitanje fotografije 8
Komentar ili konstruktivna kritika? 10
Literatura: 13
Čitanje fotografije
Svakako jedna od najvećih posledica omasovljavanja fotografije, u doba digitalne, ili kako se može čuti, post-fotografije je sve slabija njena interpretacija.
Fotografska industrija je najvećim delom zaslužna za ovakvu situaciju. Kao i svaka druga industrija, ona za cilj ima proširivanje proizvodnje unapređivanjem starih i proizvodnjom novih proizvoda. Sa velikim razvojem tržišta i industrije i eksploatacijom jeftine radne snage, fotografska industrija zauzima sve agresivniji nastup na tržištu.
Posledica tako jakog industrijskog udara je dodatno prebacivanje teže sa čitanja i razumevanja fotografije ka njenoj robnoj mega-produkciji.
Fotografska industrija i fotografija
Iako je fotografija suštinski tehnička slika koja zavisi od svoje mračne komore — dakle od proizvoda fotografske industrije — stiče se utisak da se fotografska industrija (koja se ni po čemu ne razlikuje od neke druge industrije) toliko spojila sa samom fotografijom, da je zašla i u mnoge druge njene sfere koje se ne tiču industrije, kao što su estetski principi fotografisanja, upakovani u tehničke novotarije.
Ali ona se i vrlo vešto prepliće sa praktično svim robnim industrijama. Sve one zajedno šalju veliku zbirku raznih estetskih, moralnih i tehničkih kodeksa kroz celokupan sistem i time stvaraju daleko veći uticaj na društvo. Mnoge ideje se lakše plasiraju na tržište upravo zato što su kodeksi za njeno prihvatanje već plasirani sa svih strana, u različitim formama (na primer, ima li sličnosti između glamuroznih „VIP“ žurki, savršenog povrća upakovanog na komad i difuznih fotografija na beloj pozadini?)
Zbog nedostatka pravilnog i sistematskog obrazovanja novih fotografa (bez obzira da li su samo ljubitelji fotografije ili imaju neke veće ambicije) i velikog broja neusaglašenih i nasumičnih kvazi-pravila, tehnika i saveta, mladi fotografi su toliko zbunjeni da jedino mogu da se okrenu onome ko nudi lako i brzo rešenje svih problema — fotografskoj industriji. Sa druge strane, veliki akcenat kvaliteta fotografije se pridaje upravo proizvodima industrije (koji objektiv, koji aparat, rezolucija, osetljivost itd) pa se tako ugao posmatranja fotografije hipnotisano zadržava na njenim industrijskim aspektima.
Uočljiv je i cilj fotografske industrije — savladavanje kritike i pravilnog čitanja fotografije, a upravo zato što se kritika fotografije bazira na zadržavanju i analiziranju, što znatno koči samu industriju. Tako se, naglašavanjem na tehničkoj „savršenosti“ slike (što se navodno poklapa sa estetskim i ostalim „normama“), želi zaobići potreba za njenom kritikom i čitanjem, tj. konzumiranjem koje usporava proces proizvodnje.
Tako se dešava da mega-produkcija u fotografskoj industriji, nametanje estetskih i moralnih principa upakovanih u tehnička dostignuća fotografske industrije, i drastično povećanje konkurencije, ali i sistematski uticaj ostalih industrija dovode do pravljenja veštačkih „klasnih“ razlika unutar kruga fotografske populacije. Iako u osnovi normalan vid preživljavanja u divljini, razvijaju se deformisani oblici kritike koji su svesno ili ne, u službi fotografske industrije.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]